Velika anketa: fizičari se ne slažu oko osnovnih pitanja o Vasioni

Najveća svjetska anketa sprovedena među fizičarima pokazala je iznenađujuće malo slaganja oko nekih od najvećih tajni Vasione - od tamne materije do kvantne gravitacije. Nijedno objašnjenje nije dobilo podršku većine ispitanika.

Anketu su vodili Nijaješ Afšordi, saradnik na Institutu Perimeter i profesor na Univerzitetu Voterlo, i koautor Fil Harper, u saradnji sa časopisom Physics Magazine Američkog fizičkog društva. Ni standardni kosmološki model, poznat kao Lambda hladna tamna materija (LCDM), nije dobio podršku većine učesnika, što se dijelom dovodi u vezu sa novijim nalazima instrumenta DESI koji ukazuju da bi se tamna energija mogla mijenjati tokom vremena, suprotno pretpostavci standardnog modela da je ona konstantna.

Od svih pitanja u anketi, samo su dva dobila podršku većine ispitanika. Čak 68 odsto fizičara reklo je da Veliki prasak ne mora nužno da predstavlja početak vremena, već da ta teorija samo opisuje kako se Vasiona razvila iz izuzetno vrele i guste faze, bez odgovora na pitanje da li je vrijeme imalo apsolutni početak. Drugo pitanje koje je prešlo prag većine odnosilo se na kosmičku inflaciju - 51 odsto ispitanika se saglasilo da je rana Vasiona prošla kroz period izuzetno brzog širenja.

Oko tamne materije slaganje je znatno manje: samo 17 odsto fizičara podržava ideju da je tamna materija sačinjena od još neotkrivene čestice male mase, 12 odsto favorizuje izmjene teorije gravitacije, dok je najveća pojedinačna grupa od 21 odsto podržala kombinaciju više ponuđenih objašnjenja.

Slična podijeljenost zabilježena je i po pitanju kvantne gravitacije, odnosno pokušaja da se gravitacija opiše u okviru kvantne mehanike. Teorija struna dobila je najviše podrške, ali svega 19 odsto glasova, petlja kvantna gravitacija 12 odsto, dok je 18 odsto ispitanika smatralo da gravitacija uopšte ne može biti kvantizovana.

„Najupečatljiviji rezultat je koliko malo 'standardnih odgovora' u fundamentalnoj fizici uživa veliku podršku, jer većina njih ne prelazi prag od 50 odsto. Zanimljivo je to sto to ne znaci da su fizičari zbunjeni - to znaci da je granica saznanja zaista živa", rekao je Afšordi, dodajući da nedostatak konsenzusa ukazuje na mjesta gdje su potrebni bolji podaci, preciznije teorije ili nove veze među oblastima fizike.

Rezultati ankete objavljeni su u časopisu Physics Magazine, a zainteresovani mogu detaljnije pretraživati odgovore putem posebne onlajn table.